Чиме се паметан поноси …


Мењају се времена, мењају се људи па се мењају и пословице. Ето, тако и пословица „Чега се паметан стиди – тиме се будала поноси“ добила је своју савремену контра варијанту – „Чиме се паметан поноси …“.

Најновији гафови велеиздајника (потписника Бриселског споразума) у лику апсолутног владара наших народа и народности током посете турског председника, умногоме су разочарали али и засмејали српски народ. Његова изјава о јунаку, стратегу и војсковођи Мурату и поређење са „овим нашим“ су већ постали антологијски.

Морам да цитирам: „Мурат је био … хм, за ове наше … ови му нису ни скуте да му носе.“ Какав блам! Па више се избламирао овом изјавом него сироти Ивица који покушава да постане трбушна плесачица.

Додуше, Господар није прецизирао који су то „ови наши“ па остаје мала нејасноћа иза које ће покушати да се сакрије и оправда у накнадној памети. Но, док он смисли неко оправдање не би било лоше да неко направи анализу ко би могли бити „ови наши“.

Па да пробамо. Ако су наши значи да су Срби или грађани Србије пошто је он Председник Срба и осталих грађана Србије.

Ако је хтео да пореди наше старе или савремене војсковође са Муратом онда је у великом проблему. Султан Мурат који је са тадашњом најјачом светском војном силом дошао на Косово поље и изгубио главу али и могућност напредовања ка унутрашњости Европе за бар сто година, сигурно није ни до колена ни Светом кнезу Лазару, ни Светом Стефану Дечанском, ни цару Душану, ни Карађорђу, ни Регенту Александру Карађорђевићу, ни војводама Путнику, Степановићу, Мишићу и Бојовићу, ни Ђенералу Михаиловићу,  јер су „ови наши“ у многом тежим условима, са много мањом војном силом, оптерећени српским збеговима и нејачи и сукобљени са многоструко јачим непријатељем, остваривали много веће победе којима се дивио цео свет кроз историју.

Ако је хтео Мурата да пореди са нашим стратезима онда је опет упао у сопствену замку изазвану незнањем и полтронством. Муратова стратегија на Косову, где му је војска десеткована и враћена на полазне позиције, је смешна према Мишићевом прегруписавању и  контраофанзиви на Колубари, према пробоју Солунског фронта, према Младићевим стратегијским подвизима у БиХ и Хрватској, према Лазаревићевом вођењу Приштинског корпуса, према Аничићевом обарању америчког Ф-117А, према вештом макетарству Војске Југославије због кога је НАТО ескадрила уништила хиљаде тона картона уместо наших тенкова и авиона…

Ако је хтео да пореди Мурата са српским јунацима онда је Муратово јуначко командовање из „бијелог чадора“ неупоредиво са јуначким војевањем и хајдуковањем, Милоша Обилића, браће Југовића, Старине Новака, Јанковић Стојана, Станоја Главаша, Васе Чарапића, Стевана Синђелића, Војводе Вука , Гвозденог пука, Милунке Савић, сердара Јанка Вукотића, Влада Шипчића, Момчила Ђујића, мајора Милана Тепића, пилота Емира Шишића, ђенерала Вељка Раденовића, јунака са Кошара и многих других којих су препуне историјске читанке. (Нека ми опросте сви они које овде не поменух због дужине текста а заслужили су то својим часним животом и херојском борбом.)

Једино би могао бити у праву ако је мислио на своје узоре: самозваног маршала Тита и његову свиту, коалиционог партнера Слободана Милошевића и његове „јунаке из Шилерове“, лажне војводе које „барута не омирисаше“ и сличне. Ови су све изгубили од Кадињаче, Неретве и Сутјеске, преко Книна, Вуковара и Сарајева до Кумановског споразума и то уз велике жртве.

Међутим, треба имати у виду да су ови последњи побројани били или Југословени или југословенски оријентисани па их Срби и не посматрају као „ове наше“.

Због свега наведеног очигледно је да господин Вучић, као Председник није смео да покаже овакво непознавање историје државе којом председава и да се осрамоти пред камерама.

Али, рече човек то што рече и остаде жив. (Хвала Богу, нека је жив!) Па добро, навикао да понижава и вређа сопствени народ па се мало занео.

Нека нам је и даље жив и здрав. То му од срца желим па макар нас и даље засмејавао оваквим својим глупостима. Такође, желим му да што пре оде са власти да нас више не брука пред светом.

 

Мирољуб Бјелић, члан ГО Српског покрета Двери

Leave a Reply

Be the First to Comment!

Оставите коментар


wpDiscuz